|
Goran Milekić je zasigurno
ličnost koja je obeležila 20. vek u domenu astrologije
na prostorima bivše Jugoslavije. Njegova predviđanja i
članci objavljivani su u mnogobrojnim časopisima širom
bivše države. A njegovu dubinu sagledavanja čoveka,
ogromno astrološko znanje i erudiciju nije osporavao
niko ko je imao tu čast da ga upozna ili pročita neko
njegovo delo. Većina kolega se slaže da je Goran po daru
i dubini poniranja u tajne ljudske duše najveći astrolog
koga su ovi prostori do sada izrodili.
U prilog takvim mišljenjima
idu i veliki Goranovi doprinosi astrološkoj misli u
Srbiji i svetu, gde zasigurno spadaju njegova razrađena
tehnika 'Astrofotografije', isticanje važnosti genetike
u astrologiji, kao i praktično kombinovanje
astropsihologije i genetike. Goran Milekić je na sebi
svojstven način dao pečat srpskoj astrologiji, jer su
skoro svi ovdašnji, iole pomena vredni astrolozi,
izdanci Goranove astrološke škole. Njegovu priču o
“likovima u nama koji nas okružuju”, a koja je sadržana
u osnovama tradicionalne i većinom zaboravljene
astrologije, u poslednjoj deceniji-dve na svoj način
otkrivaju neke moderne metode psihoterapije koje rade na
razvoju čoveka preko informacija koje su uskladištene na
nivou biopolja klijenta.
Susreti sa Goranom su bili ono
što se ne zaboravlja, a posebno ako ste imali priliku da
vam on protumači natalnu kartu ili dâ
nekakav astrološki
savet. Uvek je naglašavao da su sva putovanja u životu i
astrologiji putovanja ka Bogu. Duboko je verovao da je
za srpski narod najvažnija edukacija i duhovnost, i da
državne institucije kao i pojedinci i grupe treba
najviše da rade na podizanju nivoa znanja i edukacije
naroda, a ne da dopuštaju klizanje većine unazad
'u nagon'...
Goran je bio čovek ekstrema.
Njegova škorpionska energija se nije zadovoljavala
prosečnim. Kod njega su se lako smenjivali radost i
ljutnja, a astrolog dubokih misli i uvida se za tili čas
pretvarao u zabavljača sa gitarom koji bi vam ipak
najradije odsvirao nešto iz svog bluz-repertoara. Na
rođendanima bi se najviše obradovao kada dobije torte na
poklon i stalno je govorio da je ljubav ljubav samo kada
je 'preterana'...
I ovom prilikom želim da
izrazim beskrajnu zahvalnost Goranu, koja je prisutna u
dubini mog srca, za svo svoje znanje i iskustvo koje mi
je preneo na časovima ili razgovorima pri našim
susretima koji su tekli do duboko u noć...
Mogao bih toliko toga još da
napišem o mom dragom učitelju i prijatelju, koji nas je
tako rano napustio. Ali osećam da je bolje da završim
ovo kratko Goranovo predstavljanje njegovim rečima, gde
on prikazuje čoveka i njegovu tajnu – koji su početak
onoga čega bi trebalo da bude svestan svako od nas, a
posebno oni koji se na bilo koji način bave astrologijom:
“Budućnost je tajna, onoliko koliko je čovek sebi tajna,
zagonetka, koliko i on sam.
Videti
budućnost, odrediti budućnost, uvek predstavlja samo
jedno, da čovek ugleda, prepozna, pa odredi sebe. No i
pored tog, on se u muci nada, da će vreme doneti kakvo
čudo, nešto izvan njega, nešto što u sebi ili oko sebe,
ne vidi i ne naslućuje. Je li to vreme stvorilo nadu ili
ona njega i kakav to tajni savez njih dvoje imaju?
U tom smislu, nada je sasvim sigurno, potreba za
čudesnim. A čuda se događaju, pa zašto onda, da ne
veruje u njih? …
Možda baš iz te pozitivističke žudnje nade, da se dogodi
neverovatno, živi potreba da čovek ne upozna ili nikad
do kraja ne razgoliti, sve tajne u njemu skrivene. Je li
ovo jače ili strah od sudbine, od tajne, koju vreme u
sebi skriva? No, realnijim se čini, da su oboje maska
jednog straha,od kog čovek sebe skriva, straha od tajne
spoznaje šta je to on, šta sve to on u sebi nosi.
Baš zbog
tog straha, da će čovek u sebi otkriti nešto što ne želi,
nije važno šta i da će mu to isto, odrediti život i
sudbinu, on dalje, sve manje posmatra sebe, pa još manje
istinski mari za vreme koje će doći.
I zato
je budućnost, bez vere u čudo, neprihvatljva i zato je
tajna, pa čovek, sa mržnjom ukida svaku određenost, koja
opet ukida san, koji priziva čudo, da spašen bude.
No,
koliko god da je nada od vitalne važnosti, a vera u nju
ili vera uopšte, lekoviti jesu, bar je isto toliko važno
otkriti sebe i sve tajne koje žive, ono što jeste i još
važnije, ono perfektno u čoveku, što će on postati...”
Goran Milekić
|
